U okviru kursa Računarski sistemi obrađuju se osnovni koncepti predstavljanja i obrade podataka u računaru. Studenti se upoznaju sa različitim brojevnim sistemima, njihovim karakteristikama, prednostima i nedostacima, kao i sa načinima zapisa celih i realnih brojeva i vršenja aritmetičkih operacija nad njima. Pored numeričkih podataka, razmatraju se i principi predstavljanja drugih vrsta podataka, poput teksta, slike i videa. Posebno se obrađuju principi otkrivanja i ispravljanja grešaka pri prenosu podataka, a pravi se i uvod u logičke osnove obrade podataka. Kurs osposobljava studente da razumeju načine predstavljanja i obrade različitih vrsta podataka u računaru, kao i osnovne principe na kojima se zasniva pouzdanost njihovog prenosa i obrade. Kurs studentima pruža teorijsko razumevanje navedenih koncepata, a pojmovi se usvajaju rešavanjem praktičnih računskih zadataka.

Osnovne informacije

• Predmet je obavezan na modulu Statistika, aktuarska i finansijska matematika i na modulu Profesor matematike i računarstva.
• Predmet je izborni na modulu Teorijska matematika i primene.
• Na svim modulima, predmet se sluša na drugoj godini studijskog programa Matematika.
• Nastava se održava tokom jesenjeg semestra.
• Obim kursa je 5 bodova ESPB.
• Fond časova je 2 časa predavanja i 2 časa vežbi nedeljno.

Nastavne teme

• Brojevni sistemi.
• Zapis celih brojeva u računaru.
• Aritmetičke operacije nad brojevima u različitim zapisima.
• Binarno kodirani dekadni brojevi.
• Brojevni sistem sa ostacima.
• Zapis realnih brojeva u računaru. Standard IEEE-754.
• Zapis teksta u računaru.
• Zapis slike i videa u računaru.
• Otkrivanje i korekcija grešaka pri prenosu podataka.
• Logičke osnove obrade podataka.

Predmetni nastavnik

• dr Stefan Mišković (e-pošta: stefan.miskovic@matf.bg.ac.rs)

Asistent

• Robert Doža (e-pošta: robert.doza@matf.bg.ac.rs)

Predispitne obaveze

Kolokvijumi

Na kursu se tokom semestra, u terminu vežbi, održavaju dva kolokvijuma. Ovi kolokvijumi su opcione prirode i student može ostvariti svih 100 poena na kursu bez polaganja kolokvijuma. Cilj kolokvijuma je da student demonstrira da je redovnim radom usvojio gradivo sa vežbi, a na taj način ima mogućnost da položi računski deo ispita pre ispitnih rokova. Detalji su dati u nastavku.

• Prvi kolokvijum:
  • Biće održan polovinom semestra (23. novembra 2026.).
  • Vreme za izradu je 45 minuta.
  • Na kolokvijumu se proverava poznavanje gradiva koje je na vežbama do tog trenutka obrađeno.
  • Kolokvijum nosi ukupno 25 poena.
• Drugi kolokvijum:
  • Biće održan pri završetku semestra (18. januara 2027.).
  • Vreme za izradu je 45 minuta.
  • Na kolokvijumu se proverava poznavanje gradiva koje je na vežbama pređeno od prvog kolokvijuma do kraja semestra.
  • Kolokvijum nosi ukupno 25 poena.

Ukoliko student na oba kolokvijuma ukupno ostvari barem 20 poena, položio je računski deo ispita i u tom slučaju se računa da je na računskom delu ispita ostvario onoliko poena koliko je ostvario ukupno na kolokvijumima. Ovaj rezultat važi do kraja akademske godine, osim u slučaju da student izađe na računski deo ispita. Ukoliko student izađe na računski deo ispita, rezultat ostvaren na kolokvijumima se poništava.

Aktivnost na časovima vežbi i predavanja

Na kursu postoji opcija za ostvarivanje dodatnih poena za aktivnost na časovima vežbama i predavanja. Kao i kolokvijumi, dodatni poeni su takođe opcione prirode i student može ostvariti svih 100 poena na kursu bez dodatnih poena. Cilj dodatnih poena je da motiviše studenta da redovno i aktivno učestvuje u nastavi, a mogu uvećati studentu završnu ocenu. Detalji su dati u nastavku.

• Student na času vežbi može ostvariti dodatni poen ako se tokom časa javlja, postavlja pitanja i daje predloge za način izrade zadataka koji se na času rešavaju.
• Svake nedelje tokom semestra, student može ostvariti maksimalno 1 dodatan poen na časovima vežbi.
• Svake nedelje tokom semestra, student može ostvariti maksimalno 1 dodatan poen na časovima predavanja.
• Dodatno, student u toku semestra može ostvariti dodatne poene i ako pošalje uspešno realizovan zadatak koji je ostavljen za vežbu.
• Student može ostvariti maksimalno 10 dodatnih poena tokom semestra.
• Dodatni poeni se ne računaju kao uslov za polaganje završnog ispita.
• Ukoliko student položi završni ispit, dodatni poeni se dodaju na ukupan broj poena ostvaren na ispitu.

Završni ispit

Završni ispit vredi 100 poena i sastoji se od dva dela: teorijskog i računskog. Da bi student položio ceo ispit, mora položiti i teorijski i računski deo ispita, kao i ukupno ostvariti barem 51 poen.

Teorijski deo ispita

• Vredi 50 poena.
• Na ovom delu ispita se proverava poznavanje gradiva obrađenog na predavanjima.
• Podrazumeva odgovaranje na teorijska pitanja i rešavanje računskih zadataka.
• Vreme za rad je 90 minuta.
• Da bi student položio ovaj deo ispita, mora ostvariti barem 20 poena.

Računski deo ispita

• Vredi 50 poena.
• Na ovom delu ispita se proverava poznavanje gradiva obrađenog na časovima vežbi.
• Podrazumeva rešavanje računskih zadataka.
• Vreme za rad je 90 minuta.
• Da bi student položio ovaj deo ispita, mora ostvariti barem 20 poena.

Informacije o polaganju ispita

• Pismeni deo ispita i praktični deo ispita se u svakom ispitnom roku održavaju u istom terminu.
• U jednom ispitnom roku, moguće je polagati:
  • oba dela ispita;
  • samo teorijski deo ispita;
  • samo računski deo ispita.
• Rezultat ostvaren na jednom delu ispita u jednom ispitnom roku se poništava izlaskom na isti deo ispita u bilo kom narednom roku.
• Izlaskom na računski deo ispita, poništava se rezultat ostvaren na kolokvijumima.

Materijali

Materijali sa predavanja nalaze se na profesorovoj veb stranici: link

Dodatni poeni za aktivnost

Ostvareni poeni za aktivnost na časovima vežbi mogu se videti u narednoj tabeli: link.

Skripte

• Zbirka zadataka: link (pdf) (autor: Robert Doža) - poslednja izmena: 21. oktobar 2026.
• Skripta za MNVL smerove: link (pdf) (autor: prof. Stefan Mišković)
• Skripta za I smer: link (pdf) (autor: prof. Stefan Mišković)

Primeri računskog dela ispita

Školska godina 2025/26:

• Primer ispitnog roka: link (pdf)

Školska godina 2021/22:

• Ispitni rok Januar 1 2022: link (pdf)
• Ispitni rok Januar 2 2022: link (pdf)
• Ispitni rok Jun 1 2022: link (pdf)
• Ispitni rok Jun 2 2022: link (pdf)
• Ispitni rok Septembar 1 2022: link (pdf)

Imati u vidu da su u pitanju rokovi iz akademske 2021/22. godine, kada je gradivo na ispitu potencijalno bilo drugačije.